MOJE ROĐENJE

Ne znam tačno kada sam se rodio. Ne sećam se ni mame, ni tate, ni braće, ni sestara, niti njihovog lika. Jedino što me veže za najranije dane života je osećaj - da sam,  bar neko vreme, bio mažen i ušuškan i da sam uživao. 

A onda je neko, ko je hranio moju mamu, došao i uzeo me, i odveo u nepoznatom pravcu. Nije mi dao ni da se pozdravim sa porodicom. Ali, nisam se plašio. Ipak sam ja dečak! Dečaci su hrabri. Doveli su me na neko novo mesto, sa puno devojčica koja su me mazile, golicale, prevrtale i  nešto čudno govorile.. Ništa nisam razumeo. Ni shvatao. Stavili su me u neku kutiju, ušuškali i dali mi da jedem. Ručkao sam, mislim i više nego što sam tada hteo, jer nisam znao šta me čeka - gde sam i gde idem, i najvažnije - kada ću idući put ponovo jesti. Rekoh sebi - samo ti ručkaj, za svaki slučaj. Ko zna kada ćeš sledeći put dobiti nešto ponovo za jelo.

Onda sam malo pajkio, onako sit i ušuškan u kutiji . Bio sam okružen dečijom grajom. To su se one devojčice igrale i svašta nešto pričale. Ne znam tačno koliko sam spavao, ali probudila me je tišina. Podigao sam glavu iz one kutije, pogledao, osluškivao, ali ništa nisam čuo. Nestalo je i  graje i onih devojčica. Nije bilo nikog. Bio sam sam! Ostavile su me i otišle. A bio sam tako dobar. Pa samo sam jeo i pajkio! Nisam bio nevaljao. No ipak, ostavile su me.

Napolju je bio mrak, mrkli mrak. Malo sam se ipak uplašio, iako sam dečak.Malo je postalo čak i hladno. Pitao sam se - da li da izađem iz kutije, da malo "osmotrim" okolinu? Ipak, odustao sam. Šta će biti sa mnom ako ne budem mogao da se vratim nazad? Ipak je sigurnije da ostanem u kutiji. A onda sam se malo više uplašio, i počeo sam da mjaučem. Prvo tiho, a onda sve glasnije i glasnije. Možda me neko čuje i sakrije na neko sigurnije mesto. Bar dok ne prođe mrak. Ne znam koliko dugo sam mjaukao. Stvarno ne znam. Meni se činilo jako dugo.A onda je došla jedna velika devojčica, i uzela me u naručje. Stao sam joj na dlan - eto, toliko sam bio mali, ili je ona bila jako velika. I ona je nešto čudno pričala, nešto što nisam razumeo. Baš te devojčice svašta nešto čudno pričaju! Ali nema veze što je ništa nisam razumeo. Odvela me je u neku veliku prostoriju, i dugo me je mazila. Iako sam mali i dosta toga ne znam, ali sam tada znao da sam bezbedan. Utonuo sam u san. Ipak je ovo za mene, tako malog, bio naporan dan.

Ovo na slici sam ja. Ležim pored nove gazdarice, na ramenu. Tu mi je najlepše.